Опис
ПРЕДГОВОР
Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би одзборила своје болове, стоје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање какво не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо. Он је богопослани огњени језик који стоји над нашом душом, и она се пламено и страсно испведа „Тросунчаном Владици светова“. Он је стил, благо-раскошни стил наше душе. Он говори; никада у нас није тако говорио чиовек. Он се моли; никада се у нас није тако речито молио човек. Он се моли; никада се у анс није тако речито молио човек. Он има дар речи јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве …